Kako je svakim danom sve više i više mladih parova koji ne mogu imati dece sve je veća navalaU želji da vam pokažem da šansa da postanete roditelji uvek postoji i da nikada ne treba odustajati, razgovarali smo sa bračnim parom Teodosiju, Jelenom i Panikosom iz Limasola sa Kipra, koji su zahvaljujući terapiji fitoterapeuta Slobodana Tešića ostvarili svoj san. "Suprug i ja smo deset godina bili u braku i nismo imali dece.Sve to vreme pokušavali smo na različite načine da uvećamo našu porodicu za bar još jednog člana - ali bezuspešno. Najviše su nas bunili lekarski nalazi koji su svaki put bili u redu. Prilikom kontrola i analiza, lekari su i suprugu i meni govorili da je sve u redu, da smo potpuno zdravi i da ne znaju zašto ne možemo da dobijemo dete. Tokom deset godina 'borbe' za potomstvo, imala sam četrnaest neuspešnih veštačkih oplodnji. Dvanaest puta su mi veštačku oplodnju radili na Kipru, gde i živimo, a dva puta u Jordanu. Kada sam već, na neki način, digla ruke od lekara iz rodne zemlje, zaputila sam se za Jordan jer su mi prijatelji predložili da odem kod njihovog čuvenog ginekologa.
Vidi jošMeđutim, ni on nije uspeo da reši naš problem. Pored veštačkih oplodnji pokušavala sam da ostanem u drugom stanju i injekcijama hormoske terapije koje stimulišu začeće. Nakon toga, dva puta sam ostala u drugom stanju ali sam, oba puta, dve-tri nedelje nakon začeća imala spontani pobačaj. Posle toga nismo znali šta da činimo. Tada sam već zašla u četvrtu deceniju života i nije mi bilo svejedno. Strahovala sam da nikada neću imati dete. Srećom, preko prijateljice Mire Kovačević, koja je rodom iz Srbije, saznali smo za Slobodana Tešića. Mira je redovno čitala časopis "Lepota i zdravlje" koji su joj slali prijatelji i rodbina iz domovine, pa je u tom magazinu pročitala o Tešićevim uspešnim terapijama. Nagovorila me je da razgovaram sa suprugom i odlučili smo da se obratimo Tešiću za pomoć jer zaista nismo imali šta da izgubimo. Iako smo se tada i psihički i finansijski 'istrošili', nada i želja za detetom bila je jača od svega. Preko Mire smo stupili u kontakt sa Slobodanom jer ona perfektno govori sprski, dok suprug i ja ne znamo ni reč srpskog. Nekoliko dana kasnije otišli smo u Beograd gde nas je dočekao Mirin prijatelj koji nas je odveo kod Tešića. Verujući da će njegova terapija biti uspešna, vratili smo se na Kipar i počeli smo da primenjujemo terapiju po njegovim uputstvima.
Nakon samo mesec dana od početka terapije, nazvala sam Miru i saopštila joj da sam u drugom stanju. Ni sama nisam mogla da verujem da se sve tako brzo desilo. Međutim, u meni se ponovo javio strah da ne izgubim bebu, kao prethodna dva puta. Tešić mi je rekao da uzmem njegovu terapiju za održavanje trudnoće i da ništa ne brinem. Tri dana nakon našeg razgovora, poštom mi je stigla njegova terapija koju sam odmah počela da uzimam.
Nakon izvesnog vremena počela sam da krvarim i uplašila sam se pri samoj pomisli da ću ponovo doživeti spontani pobačaj. Pozvala sam Slobodana koji me je umirio rekavši mi da će sve biti u redu i da obavezno nastavim sa terapijom za održavanje trudnoće koju mi je poslao. Poslušala sam ga i, na svu sreću, pregurala sam krizni period tako da je beba nastavila da se razvija i da normalno napreduje. Do kraja trudnoće uzimala sam Tešićevu terapiju za održavanje i nisam imala nikakvih problema. Jednom mesečno suprug i ja smo se čuli sa Slobodanom i pričali mu o napredavanju ploda.
S obzirom na to da sam tada imala četrdeset i jednu godinu, lekari su mi savetovali carski rez. Pristala sam na takav način porođaja i, na moju veliku radost, rodila sam sina Palidorosa teškog tri kilograma i dve stotine grama a dugačkog 52 centimetra. Ne možete ni da zamislite koliko smo suprug i ja bili srećni što smo napokon postali roditelji. Sam Bog i Slobodan Tešić, podarili su mi dete. Ove godine ćemo krstiti Palidorosa a Slobodan Tešić će biti naš počasni gost. Suprug i ja planiramo još jedno dete i, naravno, obratićemo se Slobodanu za pomoć."
Bračni par Petrović, Snežana i Dragan, iz Smedereva bili su četiri godine u braku bez dece pre nego što su se obratili Slobodanu Tešiću. O prvim godinama braka i brojnim pokušajima proširenja porodice, Snežana kaže:
"Od samog početka braka suprug i ja želeli smo decu. Već posle šest meseci, ostala sam u drugom stanju ali moja sreća nije dugo trajala. Nakon nekoliko nedelja doživela sam spontani pobačaj. Nisam znala šta je dovelo do toga niti su lekari kojima sam se obraćala pronašli pravi uzrok pobačaja. Moj slučaj su okarakterisali kao 'primarni sterilitet'. S obzirom na to da nisam uspela da prvu trudnoću iznesem do kraja, rešila sam da uradim sve pretrage a pošto sam zdravstveni radnik, znala sam tačno 3/04/16leda išla sam i na snimanja jajovoda (HSG), praćenje ovulacije... Moj muž je, želeći da bude siguran da problem nije do njega, uradio spermogram i kada smo videli da su rezultati dobri, odahnuli smo.
Vidi jošU zdravstvu sam radila u zoni zračenja odnosno na rendgenu i sumnjali smo, suprug i ja a i lekari, da je moje radno mesto uticalo na pojavu steriliteta i spontani pobačaj.Dok sam vršila analize i tragala za uzrokom steriliteta nisam želela da uzimam terapiju koju su mi lekari preporučivali jer su insistirali na hormonskim lekovima a znajući koje nuspojave oni mogu izazvati strogo sam ih izbegavala. Posle nekoliko godina u casopisu 'Nada' pročitala sam tekst o fitoterapeutu Slobodanu Tešiću i o njegovoj prirodnoj terapiji. Navodilo se da je mnogim ženama koje su imale i gore probleme od mog pomogao svojom terapijom da ostanu u drugom stanju tako da sam odlučila da pokušam. Osim toga, kroz razgovor sa prijateljicom koja me je uvek bodrila, shvatila sam da nemam šta da izgubim i da ne smem da trošim dragoceno vreme jer mi je već bilo 35 godina. Ubrzo smo suprug i ja 'prelomili' i uputili se kod Tešića. Dobila sam tromesečnu terapiju koje smo se striktno pridržavala i već nakon mesec i po dana izostala mi je menstruacija. Ostala sam u drugom stanju. Da ne bi došlo do ponovnog spontanog pobačaja, maksimalno sam se udaljila od zone zračenja i rešila sam da 'negujem' svoju trudnoću. Nisam imala problema tokom tih devet blaženih meseci...
S obzirom na to da sam imala preko trideset godina i da su me smatrali starijom prvorotkom uradila sam amniocentezu, odnosno pregled plodove vode da bi se uverila da je beba dobro a početkom trudnoće radila sam i test opterećenja na glukozu da bi videli da li je možda povezan šećer u krvi izazvao spontani pobačaj. Srećom sve analize su bile u redu i smireno sam prošla svaki mesec trudnoće. Rodila sam kćerku Milicu, koja sada ima pet i po godina. Suprug i ja smo bili presrećni i zahvalni Slobodanu Tešiću o kome smo svim svojim prijateljima i poznanicima koji kubure sa sterilitetom, govorili.
Od sveg srca bih preporučila svima da se za pomoć obrate nejemu i da ni pokoju cenu ne gube godinu, za godinom tragajući za rešenjem na drugoj strani. Ja sam zdravstveni radnik i duboko verujem u terapiju koja je na prirodnoj bazi jer se i veliki broj lekova pravi od biljaka a u Tešićevoj terapiji sve je potpuno prirodno i ništa ne može da šteti. Ljudi troše velike količine novca na različite terapije koje im ne donesu uspeh i samim tim gube nadu, volju i poverenje umesto da se bez ikakve predrasude okušaju kod Slobodana Tešića čija terapija zasigurno je delotvorna."
Kada smo pozvali porodicu Berić iz Mačvanskog Pričinovića u želji da njihovu priču objavimo u ovom broju, javila nam se ljubazna gospođa Vesna. Ova žena bila je raspoložena da razgovara sa nama o problemu koji ju je dugo mučio - začepljenju jajovoda koje je, po mišljenju lekara, bilo nemoguće otkloniti.
"Vrlo rado ću ispričati svoju priču da bi i drugi ljudi, koji imaju slične probleme, shvatili da postoji način da se oni reše" , počela je Vesna. "Mi smo dokaz da prirodni preparati, kada se pravilno i dosledno koriste, pomažu i u situacijama kada je medicina bespomoćna...
Vidi jošNakon godinu i po dana braka ozbiljno sam se zabrinula što nisam ostala u drugom stanju i rešila sam da potražim pomoć lekara. Svi su mi govorili da nepotrebno brinem jer sam mlada - tada sam imala 23 godine - i da ne mora da znači da nešto nije u redu. Tešili su me da treba vremena i strpljenja, i da će sve doći na svoje. Međutim, slutila sam da nije sve baš tako jednostavno, što su lekarski nalazi i potvrdili. Naime, sa 16 godina imala sam tešku operaciju perforiranog slepog creva koja je posle mesec dana morala da se ponovi. Moje stanje je i nakon druge operacije bilo vrlo kritično, tako da sam se jedva izvukla. Kompletna utroba mi je bila puna gnoja - svi organi, čak i deo plućne maramice, i pravo je čudo da sam uopšte ostala živa.
Kada me je ginekolog pregledao (uradila sam i unutrašnji ultrazvuk), konstatovao je začepljenje jajovoda, i to potpuno. Pokušao je da radi HSG, odnosno proveravanje prohodnosti jajovoda, koji je bio strahovito bolan, ali nijedna trećina kanala nije se otvorila. Rekli su mi da mi jedino preostaje veštačka oplodnja jer ne mogu da ostanem u drugom stanju prirodnim putem. Muž i ja nismo hteli da idemo na veštačku oplodnju, želeli smo da prvo probamo ostale načine lečenja. Nismo odustali pa smo se konsultovali sa još nekoliko vrhunskih ginekologa i svi su potvrdili prvobitnu dijagnozu - nemogućnost prirodnog začeća. Svi su rekli da je to, najverovatnije, posledica komplikacija koje sam imala prilikom operacije slepog creva.
Bili smo jako razočarani - zbog nečije nemarnosti mislili smo da ne mogu da imam dece.
Onda je moja svekrva u 'Svetu' pročitala reportažu o Slobodanu Tešiću. Dvoumili smo se da li da mu se javimo, jer nismo imali poverenja u 'čudotvorce' koji su se pojavljivali u medijima. Na svekrvino insistiranje ipak smo otišli kod Tešića i odmah nam je bilo jasno da se radi o čoveku koji stoji iza svega što kaže.
Njegov pristup razlikuje se od ponašanja i stava većine lekara koji su uglavnom kruti i neprijatni. Nismo ni slutili da neko može da bude toliki optimista, toliko otvoren i posvećen klijentu kao Slobodan.
Tražio je da mu donesemo sve lekarske nalaze, i za mene i za muža, zatim je saslušao moju priču i odredio mi terapiju. Iako mi je uzimanje mnogih preparata tokom terapije izgledalo suviše komplikovano, bila sam vrlo disciplinovana i uporna. Znala sam da nema šta da izgubim.
Ubrzo sam osetila da se u meni nešto dešava, da mi se organizam čisti i da bi terapija mogla da ima rezultata.
To se i dogodilo - nepuna dva meseca od početka korišćenja terapije ostala sam u drugom stanju! Našoj sreći nije bilo kraja.
Doktorka koja me je pregledala i rekla mi da sam trudna - bila je jako iznenađena i nije verovala da se to dogodilo. Naš slučaj je dokaz da ništa nije nemoguće ako se čovek udruži sa prirodom.
Od Slobodana Tešića sam potom dobila i terapiju za održavanje trudnoće i posle devet meseci rodila zdravog dečačića.
Pošto smo želeli još dece, pitali smo Slobodana da li ćemo ponovo morati da koristimo njegovu terapiju. Odgovorio nam je da nam njegova pomoć više ne treba i da je sve u redu. Još uvek nisam sigurna u to, ali imam osećaj da ćemo ponovo postati roditelji.
Sandra i Gordan Mitrović iz Sarajeva su u braku od 1995. a prvo dete su dobili tek 2000. godine.
"Prve dve godine bračnog života se nismo mnogo brinuli zbog toga što nismo dobili dete. Međutim, posle dve godine smo i suprug i ja počeli da sumnjamo da nešto nije u redu i odlučili smo da se obratimo lekarima za pomoć. Obilazili smo lekarske ordinacije u potrazi za nalazima koji bi nam otkrili o čemu je reč. Nakon izvesnog vremena, mom suprugu su utvrdili da boluje od azospermije, odnosno potpunog nedostatka spermatozoida.
Vidi jošKada je ta dijagnoza ustanovljena, lekari su pokušavali problem da reše raznim antibiotskim terapijama, ali nisu uspeli. Jedni su nam govorili da ne postoji šansa da imamo decu a drugi su se nadali mojoj trudnoći zajedno sa nama. Jedan od lekara nas je uputio kod izvesnog doktora u Sloveniju, rekavši nam da on može da uradi terapiju mikroinjekcijom i da ja mogu da zatrudnim uz pomoć veštačke oplodnje. Tako je i bilo. Bila sam presrećna kada sam rodila prvo dete, kćerkicu! Međutim, nakon izvesnog vremena, suprug i ja smo poželeli da imamo još jedno dete.
S obzirom na to da smo znali za njegovu dijagnozu, nismo želeli da gubimo vreme po ordinacijama, jer doktori nisu govorili da su minimalne šanse da se desi neko poboljšanje, već smo se odlučili za drugačiji vid terapije. U časopisu 'Lepota & zdravlje' čitali smo o uspesima gospodina Tešića i shvatili smo da njemu treba da se obratimo. U okviru teksta o Tešiću bila je i adresa njegovog sajta koji sam posetila da bih se još jednom uverila u njegove uspehe i da bih saznala kontakt telefone. Prvo sam stupila sa njim u kontakt i pošto je on ubrzo zatim dolazio u Sarajevo, suprug i ja smo se videli sa njim.
Prilikom prvog susreta, Slobodan je bio veoma iskren, što cenim kod ljudi, rekavši nam da se ne nadamo previše jer je dijagnoza teška, ali da ne treba da odustajemo. Suprug i ja smo već tada bili rešeni da pokušamo sa Tešićevim čajevima jer smo bili sigurni da ne mogu da naškode. Nekoliko dana nakon susreta sa Slobodanom počeli smo prvu terapiju koja je trajala mesec i po dana, a nakon nje odmah i drugu. Posle druge terapije sam ostala u drugom stnaju.
Naravno, odmah sam to javila Tešiću koji je bio zadovoljan našim uspehom. Tokom trudnoće nisam imala većih problema, ali se poslednja dva meseca nisam puno kretala da bih trudnoću iznela do kraja. Slobodan Tešić je bio uz mene za vreme trudnoće. Porodila sam se carskim rezom, kao i prvi put, i rodila još jednu devojčicu. Radosnu vest smo Slobodanu preneli preko njegove sestre tako da je i on bio zadovoljan našim i svojim uspehom.
Moram priznati da je sve veći broj ljudi koji imaju problem steriliteta, puno ih je i u našem Sarajevu. Nažalost, ti ljudi su puni predrasuda i ne veruju drugačijim vidovima terapije sem tradicionalnim. Nisu ni svesni koliko greše! Verujem da se upornošću i verom svi problemi mogu rešiti. Suprug i ja smo bili iznad svega uporni i sreća nam se osmehnula!"
MEHANIČKA PREPREKA U GENITALNIM ORGANIMABračni par Biljana i Zoran Vasić iz Požarevca bili su osam godina u brkau bez dece, ali su nakon primene Tešićeve terapije ubrzo dobili sina Marka.
Vidi još"Suprug i ja smo u bračnoj zajednici bez dece osam godina. Moram priznati da prvih pet godina braka nisam mnogo pažnje obraćali na to da li ćemo baš sad proširiti porodicu za još jednog malenog člana, ali naredne tri godine nam je to bila jedina preokupacija. Uzaludno pokušavajući da dobijemo dete, shvatili smo da nešto nije u redu i odlučili smo da se konsultujemo sa lekarima. Izabrala sam najbolje lekare u gradu i redovno sam išla na preglede. Ubrzo su lekari kod mene ustanovili začepljenje jajovoda koje je, po njihovim rečima, bilo moguće sanirati. Išla sam na 'produvavanje' jajovoda - lekari su tvrdili da jedino taj vid terapije ostavlja šansu, ali tri godine se ništa nije dešavalo. Pored toga pila sam razne lekove, merila sam bazalnu temperaturu, proveravali smo plodne dane, ali sve je bilo bezuspešno.
Počela sam već polako da gubim nadu, ali sam imala veliku podršku supruga koji je verovao da će se sve dobro završiti.
O gospodinu Tešiću čula sam samo lepe priče, a jednom prilikom sam u novinama pročitala reportažu o njemu i njegovom radu. Uspesi koje je postigao bili su mi znak da treba da pokušam sa njegovom terapijom. Prethodno sam dosta čitala i o samoj terapiji tako da sam Slobodanu bezrezervno verovala. Nakon samo dva meseca korišćenja čajeva ostala sam u drugom stanju! Šta da vam kažem, nisam mogla verovati! Tolike godine sam provela u lekarskim ordinacijama bez ikakvog napretka a sa Tešićem je napredak bio i te kako vidljiv posle veoma kratkog vremena. Bila sam presrećna i odmah sam obavestila Slobodana da nam se trud i vera isplatila. Devet meseci trudnoće su mi neosetno prošli i na svet sam donela malog dečaka kojem smo suprug i ja dali ime Marko. Naravno, u našem veselju je učestvovao i Tešić. Nema tih reči niti para koje bi izrazile našu zahvalnost Slobodanu Tešiću. Njegova dobrota, srdačnost i pomoć nema cenu! Suprug i ja planiramo i drugu bebu tako da ćemo se opet obratiti Slobodanu jer u njegov uspeh iskreno verujem.
Znam da ima jako puno parova koji imaju slične probleme i koji možda ne veruju u ovakav vid terapije - njima poručujem da nisu ni svesni koliko greše! Treba biti uporan i verovati u sebe, Tešića i sreću i pokušavati iznova i iznova!"
Priroda se ponekad grubo poigra sa ljudima koji svoj život grade i uređuju tako da ga jednog dana ispune deca kada saznaju da ne mogu da imaju potomstvo. U vreme kada se život sveo na puku borbu za opstanak, mnogi parovi zanemaruju svoj primarni zadatak - formiranje porodice. U želji za materijalnom sigurnošću i ostvarivanjem profesionalnih ambicija, muškarci i žene modernog doba zaboravljaju da je dete jedini pravi razlog življenja. No, nisu svi parovi zbog karijere zapostavili porodicu. Ima ljudi koji godinama pokušavaju da svoj dom ispune sjajem veselih dečijih očiju, ali to im ne polazi za rukom. Obraćajući se lekarima u želji da otkriju zbog čega ne mogu da imaju potomstvo dobijaju različite odgovore. Upalni procesi, ciste na jajnicima kod žena, stres i nedovoljan broj aktivnih spermatozoida samo su neke od dijagnoza sa kojima su se susretali mnogi parovi koji su imali problema sa sterilitetom.
Vidi jošSvi oni, na kraju, odlaze kod Slobodana Tešića, čoveka koji je mnogim parovima pomogao da dobiju decu. Dragan i Goran Milisavljević iz Beograda osam godina su u braku a punih pet godina pokušavaju da dobiju dete.
"S obzirom na to da sam imala priraslice na jajovodima, 1994. godine sam operisana a doktori su zaključili da su mi janici 'cementirani'", kaže Dragana. "Međutim, iako mi postavljena dijagnoza nije ulivala nadu da ću ikada roditi dete, ja sam verovala da ću imati potomstvo. Suprug i ja smo pokušavali i narednih pet godina... Tokom tih mučnih godina imala sam više vantelesnih trudnoća koje nisam iznela do kraja. Lekari su pokušavali na sve načine da nam pomognu - išla sam na terapiju laserom, primla sam ogromne količine hormona jer su doktori smatrali da će mi hormonska terapija pomoći, ali nije uspelo. Sve to je i supruga i mene prilično izmorilo. Iako sam studirala medicinu i verovala u nju, nakon izvesnog vremena uvidela sam da mi nema pomoći ako se oslonim na naučno dokazanu terapiju. Sasvim slučajno, moja snaja je poznavala gospodina Tešića. Ona je dvoje dece dobila zahvaljujući njemu i savetovala me je da je najbolje da odem kod njega. To sam i učinila. Nije mi teško palo da se obratim Slobodanu jer sam unapred znala da su njegovi čajevi bazirani na zdravom bilju, propolisu a u njegovoj terapiji se koristi i matični mleč koji je izuzetno zdrav. Iskreno, pored trudnoće, potreba da organizam iščistim od velike količine hormona koje sam primala bio je glavni razlog mog obraćanja Tešiću. Nisam bila opterećena željom da pomoću njegovih čajeva zatrudnim, što me je, prema Slobodanovim rečima, oslobodilo stresa koji je veoma bitan faktor kod žena koje su na terapiji. Posle prvih konsultacija sa Tešićem odlučila sam se na terapiju koja traje tri meseca ali koja ima i tromesečno produženo dejstvo. Kada je prošlo tih šest meseci, mogla sam da biram - još jedna vantelesna trudnoća ili još jedna tromesečna terapija. Odlučila sam se za terapiju. Nakon samo petnaest dana posle druge terapije, ostala sam u drugom stanju. Bila sam presrećna, najviše zbog toga što za vreme terapije nisam bila pod stresom.
Prva tri meseca trudnoće išla sam na redovne ultrazvučne kontrole, svakih sedam dana, kod ginekologa čija sam podršku imala od samog početka. Primetila sam da mi se nakon Tešićeve terapije krvna slika znatno popravila, imunitet ojačao a doktori koji su bili upoznati sa mojom situacijom tvrdili su da se desilo čudo jer medicinski je maltene nemoguće da žena sa 'cementiranim' jajnicima zatrudni. Naravno, u toku trudnoće bila sam u stalnom kontaktu sa Slobodanom koji je vremenom postao i naš porodični prijatelj.
Rodila sam zdravu bebicu koja sada ima tri godine a u uskoro će dobiti i društvo jer sam, eto, ponovo trudna, u petom sam mesecu. Verovali ili ne, zatrudnela sam prirodnim putem jer su mi jajovodi nakon Tešićeve terapije pročišćeni i postala sam, na neki način, medicinski fenomen.
Iako sam bila nepoverljiva prema svemu što nema veze sa medicinom, sada sam sigurna jedino u ono što je Tešićevih 'ruku' delo. On zaista pomaže! Nakon onoga što se nama desilo, suprug i ja smo svim prijateljima koji imaju sličnih problema preporučili Slobodana znajući da im jedino on može pomoći. Mnogima će zvučati neverovatno ali veoma je važno da ljudi veruju u terapiju, da odagnaju stres i da se prepuste Tešićevim delotvornim čajveima - uspeh je zagarantovan."
"Od momenta kada smo se uzeli suprug i ja smo pokušavali da dobijemo bebu. Međutim, što je vreme više odmicalo počeli smo da strepimo da nešto nije u redu. Nepune dve godine odlazili smo kod skoro svih lekara u Beogradu. Rezultata nije bilo. Prema njihovim rečima, glavni faktor izostanka trudnoće bila je naša prevelika želja da dobijemo dete i stres njome izazvan. Potom su mi rekli da je moguće da su mi jajovodi zapušeni što nije bila precizna dijagnoza. Nismo znali šta da radimo! Koleginica s posla me je posavetovala da se obratim gospodinu Tešiću jer je o njemu čula samo hvalospeve a neke žene su ga nazivale i čudotvorcem.
Vidi jošMoram priznati da mi je njena priča zvučala bajkovito i da nismo odmah poverovala u nju, ali ipak sam odlučila da pokušam. S obzirom na to da je terapija gospodina Tešića na prirodnoj osnovi, verovala sam da ne može da nam naškodi.
Gospodin Tešić nas je veoma srdačno primio i u samom startu je na mene ostavio utisak čoveka od poverenja. Pažljivo nam je objasnio od čega se terapija sastoji i proceduru njenog korišćenja. Dok je Tešić pričao, krajičkom oka sam razgledala prostoriju i videvši pregršt fotografija dece - jako sam se obradovala. Poželela sam da se i fotografija mog deteta nađe među njima.
Dan nakon razgovora sa Slobodanom počeli smo sa terapijom. Nije bilo teško pridržavati se procedure a i čajevi su prijatni i blagi. Pridržavali smo se terapije, koristili smo je nešto više od mesec dana nakon čega sam ostala u drugom stanju. U početku trudnoće sam se pribojavala da nešto ne krene po zlu, tako da sam svaki dan razgovarala sa Slobodanom i išla sam redovno kod svog ginekologa. Srećom, sve je bilo u redu!
Nemoguće je rečima opisati osećanja koja su me prožimala. Bila sam presrećna što ću napokon, posle dvogodišnjeg mučenja, postati majka. Trudnoća je dobro protekla tako da sam se u januaru porodila i na svet donela malog dečaka kome smo suprug i ja dali ime Nemanja. Ostvario mi se san! Muž i ja smo danima plakali od sreće! Kuća nam je vrvila od prijatelja i rodbine koji su došli da nam čestitaju na prinovi! Bili su zadivljeni našom upornošću i blagotvornim delovanjem Tešićevih čajeva. Ah, umalo da zaboravim - Slobodanu sam poslala Nemanjinu fotografiju tako da se riznica 'njegove' dece povećala. Nadam se da će i drugi parovi koji do sada nisu uspeli da postanu roditelji biti ohrabreni mojom pričom. Ne treba da budu skeptični prema ovoj metodi lečenja. Savetujem im da skupe hrabrosti i pokušaju da dobiju bebu uz ove čajeve jer zaista nemaju šta da izgube!"
Nakon pet godina uzaludne borbe za potomstvo Isodora Radović iz Podgorice je obrativši se Slobodanu Tešiću i konzumirajući njegove delotvorne čajeve, ostala u drugom stanju i rodila je kćerkicu Sandru.
Vidi još"Još u pubertetu imala sam stalno problema sa jajnicima (uglavnom su to bile upale), ali nisam tome pridavala veliki značaj jer je skoro svaka druga devojka kuburila s tim. Međutim, kako su godine odmicale, redovne upale koje sam imala dva-tri puta godišnje pratila je i povremena pojava cista. U početku su te ciste same nestajale odnosno pucale, ali su kasnije bivale sve veće i veće tako da sam morala da se podvrgnem operaciji. Imala sam vodenu cistu tešku 10 litara! Skoro godinu dana lekari nisu mogli da ustanove dijagnozu jer su mislili da mi se stomak povećao zbog prekomernog uzimanja hrane po povratku kući, tako da me nisu ni slali na preglede kod ginekologa. Moje tegobe su vremenom prostale sve intenzivnije pa je bilo neminovno da se istraži poreklo problema. Kada sam otišla na pregled kod lokalnog ginekologa, bio je frapiran mojim 'stanjem'! Hitno me je uputio na potrebne preglede pred operaciju i ja sam dva dana kasnije bila na operacionom stolu!
E, od tada su svi moji problemi sa ostajanjem u drugom stanju zapravo i počeli! Suprug i ja smo već po samom stupanju u brak odlučili da želimo veliku porodicu i nadali smo se bebi već prve godine bračnog života. Ali, nije nam pošlo za rukom! Ponovo sam bila prinuđena da odlazim kod lekara, ali oni, pošto su bili upoznati sa mojim prethodnim problemima, nisu imali šta da mi kažu. Savetovali su mi da nastavim sa pokušajima da ostanem u drugom stanju i da budem strpljiva! Ne mogu da kažem, bila sam strpljiva prve dve-tri godine, ali je nakon toga i moje i suprugovo strpljenje počelo da popušta... Tokom pete godine borbe i nadanja, s obzirom na to da smo već bili toliko opterećeni, mislili smo da ćemo dobiti slom živaca! Od pomoći lekara smo odustali u trećoj godini braka a pokušavali smo problem da rešimo i nekim alternativnim metodama! Odlazili smo kod raznih travara iz Crne Gore, kod samozvanih vidovnjaka... ali svoj problem nismo uspevali da rešimo!
Kada smo već bili spremni da dignemo ruke od svega, moja sestra koja radi kao novinar u jednom podgoričkom časopisu rekla mi je da je u časopisu 'Lepota & zdravlje' pročitala članak o uspesima gospodina Tešića i molila nas je da pokušamo još jednom. Moram priznati da sam bila jako skeptična i da sam u prvi mah pomislila da je sve to laž uz pomoć koje se pokušava zgrnuti velika lova, ali prevarila sam se!
Na sestrin nagovor, otišla sam kod Slobodana i izložila mu svoj problem. On mi je, sasvim smireno, saopštio da taj problem ima rešenje i da će sve biti u redu ako se budem pridržavala njegove terapije čajevima koja traje tri meseca! Složila sam se sa njim, rešena da pokušam još jednom.
Već sledeći dan terapija je počela! Slobodan Tešić je pogrešio... nije potrebno tri meseca da bi se problem rešio već samo mesec i po dana! Ne mogu vam opisati kako sam se osećala kada mi je ginekolog rekao da sam u drugom stanju! A suprug je vrištao od radosti! Naravno, radosnu vest sam odmah saopštila i Slobodanu koji je bio srećan zbog nas!
Trudnoća je protekla u redu, nisam imala nikakvih problema a nakon devet meseci 20. marta 2003. godine rodila sam kćerkicu Sandru! Veselju nije bilo kraja! Poručila bih svim ženama (a i muškarcima) ukoliko imaju ovakav ili sličan problem, da ni po koju cenu ne odustaju! Slobodan Tešić je čovek velikog srca uvek spreman da pomogne! Rešenje uvek postoji negde samo ga treba pronaći!"
OLIGOSPERMIJABračni par Mirko i Marica Dragojević šest godina su pokušavali da dobiju dete i - uspeli su u tome!
Vidi još
"Tokom šest godina 'visili' smo po lekarskim ordinacijama. Lekari su utvrdili da je problem kod mog supruga. Mirko je imao samo 6-10% aktivnih spermatozoida i dijagnoza je glasila - oligoastenospermija. Sem jedne intervencije koja je urađena (podvezivanje vene koja je bila proširena) tokom svih šest godina terapija se svodila na to da moj suprug ostavi cigarete i da ne konzumira alkohol. Naravno, Mirko je ostavio cigarete, alkohol ionako ne pije, pa nije bilo teško da se pridržava uputstava ali, nažalost, rezultata nije bilo. Moram priznati da sam se razočarala u pojedine lekare. Mom mužu su jednom prilikom saopštili da ima tumor na hipofizi koji je navodno izazvao sve probleme. Preporučili su mu pregled magnetnom rezonancom u jednoj bolnici u Beogradu. Otišli smo u Beograd sa već postavljenom dijagnozom a lekari koji su tamo radili počeli su da se smeju ne verujući da je neko mogao da postavi takvu dijagnozu bez sigurnih simptoma i analiza. Nakon tog ružnog iskustva 'digli smo ruke' od lekara! Bili smo očajni i maltene spremni da se pomirimo sa činjenicom da nećemo imati dece! Međutim, bez obzira na sve u nama je postojala nada da će se nešto ipak dogoditi.
Naši roditleji i prijatelji su bili uplašeni i strepili su da možda nećemo imati potomstvo. Ja imam sestru bliznakinju koja se udala godinu dana posle mene i odmah dobila dete. Bilo je i mnogo naših prijatelja koji su se uzeli nakon nas a pre nas su dobili dete. Ne mogu da kažem da sam im zavidila, naprotiv bila sam srećna zbog njih (uvek me obraduje kada čujem da je neko dobio dete) ali me je bolelo to što Mirko i ja još uvek nemamo dece. Bili smo spremni na sve. Slučajno sam u novinama pročitala o uspesima gospodina Tešića a i koleginica mi je rekla da je on izvanredan stručnjak. Odlučili smo da odemo kod njega.
U ordinaciju nas je primila njegova medicinska sestra jer je on bio na putu, saslušala nas je i ohrabrila. Već sutradan smo počeli sa terapijom koja je trajala tri meseca i sastojala se od posebnih vrsta čajeva. Posle dva meseca uzimanja terapije suprug je otišao na pregled da bismo utvrdili postoji li bilo kakav pomak nabolje. Postojao je! Količina aktivnih spermatozoida se povećala za čitavih 50%, odnosno iznosila je 60%!
Tešićevi čajevi su doprineli da kod mog muža sve ponovo bude u redu.
Čim su prošla tri meseca koja su predviđena za terapiju, meni je izostala menstruacija (a nikada do tada nije) pa da sam pretpostavljala da sam ostala u drugom stanju. Da bih bila sigurna, prvo sam uradila test koji je bio pozitivan a nakon toga sam otišla kod ginekologa koji je moja očekivanja i zvanično potvrdio - bila sam trudna! Niko nije mogao da veruje, Mirko je čak i zaplakao... Posle tolikog iščekivanja naši snovi su se ostvarili. Zvali smo gospodina Tešića da mu saopštimo radosnu vest i on je bio oduševljen. Nakon devet meseci na svet je došla naša mala kćerkica Teodobra - našoj sreći nije bilo kraja! Kada je napunila četiri meseca, slikali smo je i fotografiju smo poslali gospodinu Tešiću, za uspomenu.
Verujte mi da kao majka ne bih dozvolila da se fotografije mog deteta pojavljuju u novinama u sklopu hvalospeva o gospodinu Tešiću da makar 80% od ovoga nije istina. S obzirom na to da sam imala prilike da pročitam i vidim fotografije dečice kojoj je on omogućio da dođu na svet, i pošto u naručju držim kćerkicu od godinu dana, mogu da kažem samo jedno - vredi pokušati!"
Idi na vrh strane