Rođen sam 28.avgusta 1947. godine u Beogradu, u jednom od najlepših delova na padinama Košutnjaka, okružen beskrajnim zelenim poljima i šumom koja je bila gotovo neprohodna.
Od mog najranijeg detinjstva uvek sam se divio okruženju. Pčelama koje smo imali, golubovima koji su moja velika ljubav i konjima, jer je u blizini Beogradski hipodrom, Sve što se rađalo, takođe me neodoljivo privlačilo. Drugačije sam od svojih vršnjaka doživljavao rađanje novog dana, žubor potoka i cvrkut ptica. Umeo sam da zapazim i uživam u prvim jutarnjim izmaglicama i bio opčinjen rosom. Nekim posebnim instiktom, koji je teško objašnjiv, možda bogom danim, pratio sam nastanak života. Bio sam potpuno posvećen prirodi oko mene.
Kada je neko pričao o bolestima i isceljenju uz pomoć melema od trava, upijao sam svaku izgovorenu reč. Ni sam ne znam kako, uspevao sam da primetim patnju žena koje nisu mogle imati decu. Naravno, tada nisam mogao znati da je to, ustvari, moje predodređenje, da sam baš ja imao sreću da se rodim da bi se posle zahvaljujući meni rodilo hiljade dece.
Stari pčelari iz moje okoline govorili su mi tada o neprocenjivim vrednostima i tajnama pčela i njihovh. proizvoda. Posebno su isticali matični mleč. Veliki deo svoje mladosti proveo sam sa starim prijateljem moje porodice, pčelarom i travarom. On me uputio u sve tajne prirode, posle čega sam bio u stanju da razlikujem ili osetim za nauku u većini slučajeva nedokučive instikte, kako i koliko koja biljka može pomoći u određenim slučajevima. Dugogodišnjim radom uspeo sam da stvorim prirodne preparate, najsrećniju kombinaciju lekovitog bilja i pčelinjih proizvoda koja predstavlja jedno od najmoćnijih oružja u borbi protiv najvećeg neprijatelja koji je zadesio čovečanstvo - bračnog steriliteta.
Vremenom sam, godinama, upotpunjivao svoje znanje i ono se na kraju pretvorilo u jedno veliko i bogato iskustvo. Svoje izučavanje o lekovitom bilju potvrdio sam na Sveučilištu u Zagrebu.
Ja želim ne samo da pomognem da se deca rode, već i da ljudi ponesu moju ljubav. Oni su ovde kod mene rado viđeni i poštovani, ja sa njima čeznem i strepim i Boga za njih molim. Otimam ih od njih samih. Konačno, moj najteži deo posla je da tu želju i čežnju i instikt za materinstvo, odnosno očinstva usmerim u neke realnije sfere. Tada je sve lakše, tada se stvaraju deca.
Problem steriliteta je veliki i svakim danom postaje sve veći. Tokom tri decenije koliko se bavim problemom steriliteta od mene je pomoć potražilo na desetine hiljada bračnih parova. Uglavnom su dolazili po svoju poslednju nadu, često da umire savest. Svugde su bili, sve probali, a onda na kraju dobili moju terapiju, ljubav i želju i na kraju - svoje čedo. Na svoj način sudelovao sam u stvaranju više od 5.000 novih života.
S ljubavlju Vaš Boban Tešić